Josanicka Banja – vrata Kopaonika

Tamo gde se reka Samokovka uliva u Jošanicu, desnu pritoku Ibra – središna Srbija – na severozapadnoj strani Kopaonika (2017 m), u klancu oivičenom pretežno borovom šumom, leži Jošanička Banja.

Lečilište – poznato i kao „zelena vrata” Kopaonika – smešteno na 550 m nadmorske visine je i klimatsko mesto i jedna od najviših banja u Srbiji.

Do Ibarske magistrale – 10 km, do Kraljeva – oko 110 km, a do Beograda – 250 km. Naziv je dobila po obližnjem selu Jošanica, uzvodno od banjskih izvora. Banja ima pet izvora, s obiljem vrele sumporovodonične vode (36° C -78,50 C -jedna od tri najtoplije banje u Srbiji), sa izvesnim radioaktivnim elementima – radon, uran, radijum.

Za razliku od ostalih banja u Srbiji, u ovim vodama ima i tragova volframa, molibdena i vanadijuma.
Voda se koristi pijenjem i kupanjem, a mineralno blato za obloge. Voda Jošaničke Banje poznata je od davnina.

Po Feliksu Kanicu, austrijskom naučniku i putopiscu, koji je posetio ove terme još 30. juna 1860, i Vladimiru Kariću, srpskom naučniku, koji je o njima pisao 1887. u svom delu „Srbija”, njene vode koristili su još stari Rimljani – pronađeni su ostaci rimskih kupatila.

Međutim, pouzdano se zna da su tople vode Jošaničke Banje na obroncima Kopaonika, koristili Turci u XIV veku – najpre iz higijenskih potreba, a potom, i za lečenje.
Turci su izgradili staro kupatilo (amam) – još je u upotrebi, a zatim su ga u XVIII veku preuredili i proširili. (Baron Herder, koji je došao po pozivu tadašnjih srpskih vlasti da ispita rudno blago u Srbiji, prvi je utvrdio temperaturu ove vode – 78° C – i svrsgao je među najtoplije u Evropi.)

Narednih decenija Banja Jošanica je neopravdano zapostavljana, tako da je tek 1935. izgrađeno novo kupatilo i lečilište delimično uređeno. Detaljnije je Banja uređena, ipak, tek posle Drugog svetskog rata.

Bolesnicima su, danas, u jošaničkoj Banji na raspolaganju zdravstvena stanica, sa savremenom opremom, banjsko kupatilo i bazen. (U izgradnji je moderan rehabilitacioni centar.)

Smeštena u romantičnoj dolini Jošaničke reke, koja Kopaonik deli od severnijeg i nižeg Željina (1785 m), Banja Jošanica, okružena šumama, sa bistrim brzim rekama, privlačna je i u pogledu klime – dosta sunčanih dana i sveže letnje noći.

Blizina glavnih turističkih centara na Kopaoniku pruža mogućnosti i za zimski rekreativno-sportski turizam;
osim do Kopaonika, mogući su izleti i do kulturno-istorijskih spomenika:

• manastiri – Studenica (XII vek),
• Gradac (XIII vek),
• Petrova crkva (Novi Pazar) (XXII vek),
• Đurđevi Stupovi (XII vek),
• Sopoćani (XIII vek),
• srednjovekovne tvrđave Maglič, Brvenik…